Tastet serbi Enric Casasses

 

Song for Petra, n. 4 Si estic estona amb tu quedo reduït a tan poca cosa i a tan poquíssima cosa i em faig tan fluix que esdevinc res, un punt, un quasi re, i sols em queda o ja sols sóc la pura essència                                la pura essència meva i és com si fos pecat                                esser tan poc, tan pur, tan poca cosa, és com si fos pecat                                esser tan poc, tan pur i quasi em sembla que ni m’atreviria ‑com si estigués mal fet‑ que no m’atreviré a complir el teu encàrrec de vés a la bodega amb la botella buida i digues que te l’omplin de vi blanc i el taverner me diu que en té del de vuitanta, del de noranta i de cent ‑Doncs posi’m el de cent, no? I pim pim pim me’l posa, el pago, surto al carrer vinc cap a tu ja tinc el vi sóc poderós.

Song for Petra, n. 4 Ako sam s tobom neko vreme sveden sam na nešto malo tako izuzetno malo i postajem toliko slab da pretvaram se u ništa, u tačku, zamalo ništa i jedino što mi preostaje ili što jesam je čista suština                                moja čista suština i to je nešto poput greha                                biti nešto tako malo, čisto, najmanje to je nešto poput greha                                biti nešto tako malo, čisto i skoro mi se čini da neću imati hrabrosti - kao da sam loše skrojen – Da neću biti dovoljno hrabar da izvršim tvoj nalog idi u vinariju s praznom flašom i kaži da je napune belim vinom i vinar mi kaže imam za osamdeset, devedeset i sto - Onda dajte to za sto, jel’ tako? I bum, tras, sipa mi, platim izađem, dođem kod tebe već imam vina moćan sam.