dimarts, 12 de juliol de 2011

Tastet serbi Enric Casasses

 
Song for Petra, n. 4

Si estic estona amb tu
quedo reduït a tan poca cosa i a tan
poquíssima cosa
i em faig tan fluix
que esdevinc res, un punt, un quasi re,
i sols em queda o ja sols sóc
la pura essència
                               la pura essència meva
i és com si fos pecat
                               esser tan poc, tan pur, tan poca cosa,
és com si fos pecat
                               esser tan poc, tan pur

i quasi em sembla que ni m’atreviria
‑com si estigués mal fet‑
que no m’atreviré
a complir
el teu encàrrec
de vés a la bodega amb la botella buida
i digues que te l’omplin de vi blanc
i el taverner me diu que en té del de vuitanta,
del de noranta i de cent

‑Doncs posi’m el de cent, no?

I pim pim pim me’l posa, el pago,
surto al carrer
vinc cap a tu
ja tinc el vi
sóc poderós.
Song for Petra, n. 4

Ako sam s tobom neko vreme
sveden sam na nešto malo
tako izuzetno malo
i postajem toliko slab
da pretvaram se u ništa, u tačku, zamalo ništa
i jedino što mi preostaje ili što jesam je
čista suština
                               moja čista suština
i to je nešto poput greha
                               biti nešto tako malo, čisto, najmanje
to je nešto poput greha
                               biti nešto tako malo, čisto

i skoro mi se čini da neću imati hrabrosti
- kao da sam loše skrojen –
Da neću biti dovoljno hrabar
da izvršim
tvoj nalog
idi u vinariju s praznom flašom
i kaži da je napune belim vinom
i vinar mi kaže imam za osamdeset,
devedeset i sto

- Onda dajte to za sto, jel’ tako?

I bum, tras, sipa mi, platim
izađem,
dođem kod tebe
već imam vina
moćan sam.




Cap comentari:

Publica un comentari a l'entrada